Izložba vajara Srbije 2014

Ponedeljak, 09. jun 2014. god.

Izložba vajara Srbije 2014

Udruženje likovnih umetnika Srbije u saradnji sa Udruženjem vajara Srbije sa ponosom predstavlja godišnju izložbu vajara pod nazivom Izložba vajara Srbije 2014 koja će biti otvorena 16.06.2014. godine u 19:00h u Kući kralja Petra I u Beogradu.

U današnjoj situaciji teške krize u našoj kulturi kad je skulptura skrajnuta na marginu društvenog interesovanja, ideja pokrenuta pre dve godine od strane vajarske sekcije ULUS-a o održavanju jedne godišnje velike izložbe koja bi okupila sve aktivne srpske vajare i njihova dela na jednom mestu, to jest u izložbenom Paviljonu Cvijete Zuzorić u Beogradu, ili u nekom drugom velikom prostoru pozdravljena je kao bogomdana , i više nego dobrodošla.

Prva 2011. i druga 2012 . kao i ovogodišnja treća po redu Izložba vajara Srbije – sve zajedno su pokazale da se taj poduhvat nije samo završio na dobroj ideji i pokretanju nasušne potrebe koja je gotovo „visila u vazduhu“ u tom trenutku, i mnogo ranije, već i da su pokazani rezultati, sadržaji skulpture dosad pokazani na tim izložbama više nego neočekivani, pogtovo kad se uzmu u obzir uslovi u kojima se u nas skulptura stvara.
Vajari su prepušteni sebi, svojoj dobroj volji, ambiciji, entuzijazmu i ličnim fizičkim
i materijalmim (ne)moćima za bavljenje ovom fizički često teškom, skupom, i zanatsko - tehnološki složenom umetnošću. Gotovo da me ne bi začudilo da su u tako nepogodnim društvenim uslovima skulpture do sada prijavljivane za izlaganje većinom bile manjeg i minijaturnog formata. Ali to se nije desilo. Pokazalo se da su entuzijazam i kunstwille ( volja za umetničkim stvaranjem: A. Šopenhauer) jači od svake realnosti!

Ipak treba se podsetiti reči dr Lazara Trifunovića u tekstu „ Putevi i raskršća srpske skulpture“ , Umetnost 22, 1970, izrečene pre skoro pola veka :
„ Potreba da se u ovom trenutku posebno osvetli srpska savremena skulptura izazvana je mnogim razlozima a pre svega njenim potisnutim i zaptivenim položajem koji represivno deluje na njen život, unosi apatiju, malaksalost i pesimizam, pa samim tim koči ili ne podstiče dovoljno njene prave stvaralačke snage ... u našem društvu mesto likovnih umetnosti još uvek nije nađeno ... položaj skulpture još je teži jer ona traži zamašne investicije, prave i skupe materijale, razna tehnička izvođačka sredstva, mašine, aparate itd “.

Prošlo je toliko vremena a mi, nažalost, možemo zaključiti da se uslovi u kojima se stvara skulptura nisu promenili i verovtno su još gori! Iako danas, u današnjoj skulpturi zbog njenog razvoja nije više „pojam skulpture“ livenje u bronzi (ali i jeste), korišćenje visoke tehnologije , zamašna materijalna sredstva i često skupi i nedostupni, novi materijali i dalje su često neophodni. Sporadična i delimična ostvarenja kroz pojedinačna dela stvorena ličnim naporom i žrtvovanjem nekih vajara ne mogu nas zadovoljiti, i ne
trebaju kad razmišljamo o potrebama skulpture i njenom stanju na širem, opštem planu.

Ako je nekad visoko i glavno merilo skulpture zbog njenih tipoloških karakteristika bila mogućnost livenja u bronzi i rada u plemenitim materijalima, sada bi se u odnosu na razvijen i bogat svet moglo postaviti pitanje njenih dimenzija. Izvođenje skulpture velikih dimenzija ličnom inicijativom i radom i sopstvenim materijalnim sredstvima , ne samo danas, nego i uvek , ne samo da je nemoguće, nego je nezamislivo!

I pored svih nabrojanih teškoća u kojima se skulptura u nas stvara, dosadašnje tri izložbe „ Vajari Srbije“ pokazale su njene široke i raznovrsne potencijalne mogućnosti ,ali često i uspešna ostvarenja :
u idejnom , stilskom, tipološkom, zanatsko - tehničkom kao i materijalnom smislu.

Mr Balša Rajčević